LAŽNI “EKOLOŠKI DUŠEBRIŽNIK” HAJDIN

Taman su se ekolozi širom Srbije obradovali što eto,i matore izlapele glave iz ANUS-a (Akademija nauka i umetnosti Srbije) brinu o zdravlju građana i seljana Srbije,kad ono,što bi rekle babe “ne lezi vraže” predsednik te po mnogo čemu sumnjive organizacije javno izjavi da je ipak isplativije uništiti Srbiju odjednom nekom domaćom Fukušimom nego natenane,eksploatacijom nikla u okolini famoznog Drvengrada…Strašno !

Sada su pale sve maske i sada je jasna prava,politička pozadina orkestriranih napada raznih nedavnih podržavaoca propalog predsedničkog kandidata trenutno raspadajuće Demokratske stranke zbog eventualne eksploatacije nikla u Srbiji. Ekolozi Srbije moraju pre svega da očiste Srbiju od lažnih ekologa i tobožnjih ekoloških dušebrižnika a onda da se posvete preostalom đubretu.

Xајдин: Преиспитати мораторијум на нуклеарке !

У Србији ће се од 2015. преиспитивати одлука о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана у нашој земљи, изјавио је данас председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин додајући да тај мораторијум не спречава суседне државе да користе постојеће и планирају градњу нових таквих постројења.

Коришћење нуклеарних електрана је безбедније од других постројења за добијање енергије, истакнуто је у САНУ на скупу “Човек и животна средина”.

“Безбедност рада нуклеарних електрана, а посебно безбедно складиштење и трајно одлагање нуклеарног отпада, битни су фактори при одлучивању да ли ће Србија градити сопствене или заједничке нуклеарне електране у суседним државама”, рекао је Хајдин.

Поред неопходног даљег развоја мрежа термоелектрана и хидроелектрана императив постају, према његовим речима, нове технологије чији је циљ да значајно повећају учешће обновљивих извора енергије у укупном енергетском билансу.

Он је рекао да се на почетку трећег миленијума човечанство суочило са повећаним потребама за енергијом, као и последицама по животну средини, као резултат производње различитих видова енергије неопходних да би се те потребе задовољиле.

“Док с једне стране интензиван технолошки развој и раст животног стандарда захтевају све већу потрошњу енергије, с друге стране готово трећина човечанства не користи благодети електричне енергије”, истакао је Хајдин.

У нашој земљи је донет мораторијум на изградњу нуклеарки и учешће у нуклеарним пројектима до 2015. године.

Сличне мораторијуме су увеле и многе друге земље након несреће у Чернобилу у Украјини у априлу 1986. године.

Nikola Hajdin, akademik u službi Drvoseka “Most je vredan svakog ukradenog evra”

Pokušavajući da na sve moguće načine opravda cenu od pola milijarde evra za izgradnju mosta koji je poslužio kao paravan za pljačku veka, Dragan Drvosek Đilas je u igru uključio jednog od svojih saučesnika sa titulom akademika kako bi javnost ubedio u opravdanost svakog ukradenog evra. Nikola Hajdin, akademik i otac predstavnika firme koja je jedan od ključnih dobavljača sajli za Drvosekov pilon, potrudio se svojski da opravda sumanuti lopovski poduhvat svog beogradskog šefa

U intrevjuu beogradskoj Politici, Hajdin je izjavio da će Drvosekov most preko Ade Ciganlije biti objekat koji će biti simbol Beograda na duže vreme. Hvaleći čudiovišni most kao majka ludo dete, korumpirani predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti izjavio je da konstrukcija novog mosta, koji spaja čukaričku i novobeogradsku obalu, predstavlja najsavremenije rešenje i vredi svaki evro koji je u njega uložen. Da li vredi i svaki evro koji je ukraden pod plaštom njegove izgradnje, Hajdin iz razumljivih razloga nije precizirao.

“Mislim da nigde u Evropi ne postoji građevina slična mostu u Beogradu. On je uspelo rešenje u tehničkom, saobraćajnom, urbanističkom i estetskom smislu”, rekao je Hajdin.

Kako dodaje, kada sredinom decembra počnu da idu vozila preko njega, Beograđani će lakše i brže prelaziti iz jednog u drugi deo grada.

“Biće to veliko rasterećenje u saobraćaju i vozači će dobiti alternativu više za prelazak preko reke. To je jedna od najznačajnijih investicija u glavnom gradu”, istakao je hajdin, kao jedan od članova kartela koji će na toj investici debelo zaraditi.

Prema informacijama iz gradske uprave, konstrukcija mosta košta 120 miliona evra, dok će za pristupne saobraćajnice biti izdvojeno dodatnih 300 miliona evra. Sumi od 420 miliona evra svakako treba dodati i pripadajuće kamate koje će Beograđani vraćati narednih 25 godina. U svakom slučaju Drvoseka će imati po čemu da pamte!