Нуклеарка на Дунаву после 2015 !?
Дејан Димов, творац Мораторијума о забрани градње нуклеарки из 1989. године тврди да су потенцијалне локације за изградњу нуклеарне електране у Србији одређене још седамдесетих година прошлог века, када су локалитети потпуно испитани и одобрени за ту намену. Тадашњи стручњаци су, према речима нашег саговорника, као потенцијална места изабрали подручје око Костолца, област близу места Младеново у Бачкој, док су на територији Хрватске одређени Даљ у близини границе са Србијом, затим Превлака код Загреба и острво Вир код Задра.
- Сви локалитети су у потпуности испитани и не постоји потреба за понављањем те процедуре и новим испитивањима - истиче Димов.
На питаје да ли је Србији потребна нуклеарна електрана, он каже да у протеклих 20 година није променио мишљење и наглашава да то питање захтева јавну расправу и референдум, као што је то био случај у бившој Југославији.
- Мораторијум је усвојен 1989 године. Његовом усвајању је претходио референдум као и четворогодишња јавна расправа широм бивше Југославије. Политичке структуре биле су на страни изградње нуклеарки, али је мишљење стручњака и јавног мњења преовладало - каже Димов и додаје да би Србија требало да се окрене алтернативним изворима енергије и да се у том погледу угледа на Немачку и Шведску, које су на тај начин решиле проблем недостатка енергената.
Војни програм
Разлоге због којих се у свету граде нуклеарне електране, Димов види искључиво у војним интересима. „Нуклеарке су војни програм. То нема никакве везе са струјом, нити са економијом. Изотопи, као и плутонијум за прављење оружња настају из процеса сагоревања горива. Држава која уложи у изградњу нуклеарке у некој другој земљи полаже право на узимање плутонијума, након чега радиоактивни отпад враћа у земљу где је нуклеарка изграђена. Модел уговора је мање више исти, без обира о којим државама је реч. Инвестицију за изградњу земља у којој се гради нуклеарна електрана требало би наредних 25 година да отплаћује кроз извоз струје“, тврди Димов.
