BEOGRAD, 10. septembar 2009 - Nevladine organizacija okupljene u koaliciju oko projekta javnog zastupanja u oblasti životne sredine "Regionalna akcija i kohezija u oblasti životne sredine" izražavaju zgražavanje nad nedavnim izjavama državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike o “ozbiljnom prihvatanju mogućnosti izgradnje nuklearke”.
Kampanja promocije izgradnje nuklearnih kapaciteta u Srbiji, pod plaštom izjava o novoj strategiji energetike za Srbiju uzima sve većeg maha, sa akcentom na “preispitivanje” moratorijuma na izgradnju nuklearki koji je na snazi od juna 1989. godine.

Kao prvo, moratorijum - Zakon koji zabranjuje izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane u Srbiji ne može da “ističe” 2010, niti bilo koje druge godine jer ne sadrži vremenske odrednice. Čak i da ističe, ubeđeni smo da bi se građani Srbije izjasnili protiv izgradnje nuklearki.

Nuklearna energija je i dalje prljava i umiruća industrija, iako neki pokušavaju da je prikažu kao rešenje za energetsku sigurnost i problem klimatskih promena.

Ne postoji metod sigurnog odlaganja radioaktivnog otpada uprkos decenijskim istraživanjima. Procenat energije od nuklearnih centrala u odnosu na ukupni energetski proizvod i ukupnu potrošnju energije svakom godinom uočljivo opada.

U samoj strukturi proizvodnje električne energije opada procenat udela nuklearne energije i trenutno se nalazi na koti 14 odsto što je pak manje od dva odsto ukupne energije u svetu. Gledajući na ekonomsku računicu, treba istaći da su istraživanja pokazala da je investiranje u energiju vetra daleko je profitabilnije od invenstiranja u izgradnju nuklearki.

Ekonomska cena nuklearne energije je daleko viša nego što je ikada iskazano u radovima i tekstovima energetičara naklonjenih uprošćenom modelu shvatanja pitanja energije. Upravo u ovom trenutku se dešavaju ogromni problemi u finansiranju nuklearnih projekata jer banke nisu spremne da izdvoje ni cent za njih ukoliko države ne garantuju ulaganja. Pri tome izrada ovih postrojenja nove generacije u npr. Finskoj kasni već više godina i probija sve plafone u ceni koštanja. Nuklearni reaktori nikada nisu proizvođeni u uslovima otvorene tržišne trke. Zbog toga reći da je kilovat nuklearne energije najeftiniji znači sakriti barem dve trećine troškova i prebaciti ih na društvo i državu u celini.

Nuklearne elektrane nisu prioritet

Beograd - Izjava ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Konuzina da je ta zemlja spremna da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji ponovo je tu osetljivu temu izbacila u prvi plan. Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva, izjavio je juče u parlamentu da Strategijom o energetici do 2015. godine, nije predviđena izgradnja nuklearnih centrala. Odgovarajući na pitanja poslanika Škundrić je napomenuo da do sada nisu preduzimane nikakve radnje u smislu projektovanja i izgradnje nuklearnih centrala.

Konuzinova izjava je prva zvanična potvrda onoga o čemu se u krugovima energetskih eksperata već dugo priča - da su određeni lobiji zainteresovani za izgradnju nuklearki na teritoriji Srbije. Šuškalo se o tome da bi francuska kompanija Areva veoma rado gradila nuklearno postrojenje u Srbiji, a Italija ne krije da bi volela da na teritoriji zemalja „sa druge strane Jadranskog mora“ osniva zajednička preduzeća za upravljanje nuklearnim elektranama. Međutim, konkretnih predloga za izgradnju nuklearke u Srbiji do Konuzinovog istupanja nije bilo. Da li je izjava ruskog ambasadora početak „ispitivanja snaga na terenu“ o eventualnoj spremnosti srpskih vlasti da preispita opravdanost postojanja moratorijuma na gradnju nuklearki iz 1989., tema je koja zaokuplja pažnju stručne javnosti. Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, kaže za Danas da ga je obradovala izjava ruskog ambasadora.

- Smatram da je došlo vreme da vlada Srbije razmotri mogućnost ukidanja moratorijuma. Podaci pokazuju da je uglja sve manje, a ne možemo se orijentisati samo na hidropotencijale za podmirenje sve većih potreba za električnom energijom. Stoga je izgradnja nuklearki jedina realna alternativa o kojoj se mora ozbiljno razmišljati. Strah od nuklearki u Srbiji je potpuno bezrazložan ako se zna da u našem okruženju ima oko 15 nuklearnih centrala - ističe naš sagovornik.

On smatra da ukidanje moratorijuma ne bi značilo da bi Srbija odmah dobila nukelarnu elektranu jer izgradnja postrojenja snage 650 megavati košta između dve i 2,5 milijarde dolara, a od početka gradnje do podizanja postrojenja prođe i do 15 godina. Plećaš kaže da ni malo ne potcenjuje važnost obnovljivih izvora energije, ali navodi da oni mogu da budu samo dopunski izvori energije jer njihovi kapaciteti nisu tako veliki kao što je slučaj kod termo, hidro i nuklearnih postrojenja. Plećaš nije mogao da precizira koje bi lokacije bile najpovoljnije za izgradnju nuklearne centrale, ali je istakao da bi zbog vodnog hlađenja bila smeštena uz neku reku, najverovatnije Dunav.

Bivša savetnica za energetiku u vladi Srbije Zorana Mihajlović - Milanović slaže se da bi moratorijum trebalo ukinuti, ali smatra da u Srbiji u dogledno vreme ne treba graditi nuklearke.

- Potpuno je besmisleno da moratorijum i dalje važi. Donet je u vreme dok je nuklearna tehnologija bila znatno manje razvijena nego danas. Emisija štetnog zračenja je svedena na nulu s obzirom na to da moderna tehnologija omogućava da se radioaktivni otpad vraća u elektranu. Smatram da izjava ruskog ambasadora Konuzina ima za cilj da skrene pažnju javnosti sa slučaja Naftne industrije Srbije, odnosno gubitaka sa kojima je suočena ta kompanija. Srbiji je u ovom trenutku prioritet izgradnja termoelektrana u Obrenovcu jer bi to omogućilo dovoljno energije za podmirivanje potreba potrošača u zemlji. Izgradnja Đerdapa 3 bi omogućila da postanemo i važan regionalni igrač kada je reč o izvozu struje. Kada se sve to uzme u obzir dolazi se do zaključka da Srbiji nukelarke nisu potrebne - ističe naša sagovornica i dodaje da nikako ne bi bilo dobro dozvoliti Rusima da sami grade nuklearnu elektranu u Srbiji, a u slučaju da do izgradnje ipak dođe, trebalo bi formirati zajedničku kompaniju u kojoj bi po 25 odsto akcija imali Srbija, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

Predsednica „Ambasadora životne sredine“ Anđelka Mihajlov kaže za Danas da izjava ruskog ambasadora zaslužuje pažnju, ali i veliki oprez.

- Kao prvo, postoji moratorijum, a kao drugo, istraživanja koja smo sproveli tokom leta pokazuju da je 76 odsto donosioca odluka u Srbiji protiv nuklearnih elektrana, 16 odsto je neodlučno, što znači da ovu ideju podržava svega osam odsto političara - ističe Mihajlov. Na pitanje da li u Srbiji treba graditi nuklearnu elektranu, naša sagovornica kategorički odgovara sa „ne“.

Đelić bez komentara

Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić nije hteo za naš list da komentariše izjavu ambasadora Konuzina, ističući da ne želi da se meša u pitanja koja se tiču drugog ministarstva. Inače, Đelić je svojevremeno podržao ideju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji objašnjavajući da je to „najjeftniji i najčistiji način proizvodnje električne energije“.